Prva kritika Aleksandra Novakovića za Afirmator, praizvedbe komada Javno negodovanje, Dirdre Kinahan

IMG_Va0607http://afirmator.org/javno-negodovanje-javno-prihvaceno-na-sceni-carina/
Nije tajna da nezavisni, mali projekti znaju da iznenade. Takav je slučaj i sa predstavom „Javno negodovanje“ irske spisateljice Dirdre Kinahan na jedinoj profesionalnoj novobeogradskoj sceni „Carina“. Premijera na Dan državnosti, u skromnoj sobici, za svega dvadesetak ljudi, okruženoj kancelarijama državnih službi. U kutiju za priloge spuštamo svoje zgužvane, izlizane novčanice. Iz kancelarije u komšiluku, koja je, avaj, pod ključem, dopire sistematsko pizdunjavo zvrjanje telefona. Nema šanse da se isključi. Tako je, saznao sam, celog dana. Tako će biti i za vreme predstave. Dobro, kažem ja, hajde da vidimo kako će sve ispasti. I tu, na malom prostoru od nekoliko kvadratnih metara, u trenutku kad počne predstava, zaboravim na zvonjavu.

A razlog za to je direktnost i snaga glume. U izvođenju, u tekstu, koji je „ispoštovan“ u potpunosti, u jednostavnosti priče koja, kad krene da se odmotava sadrži toliko slojeva života i onog „gorkog taloga iskustva“. Kao kad Ibsenov Per Gint, ljušteći luk, nalazi novi sloj, i novi sloj i na kraju, ispod poslednjeg sloja – prazninu, misteriju. Ne može se stići do jezgra jer je život upravo to – zavaravamo se da jezgro postoji. Ovaj put Rade Ćosić (Demijan) i Vladimir Tešović (Kevin) , Dablinci, rođaci koji se zatiču u kući Demijanovog oca koji je stradao u automobilskoj nesreći, listaju svoje živote, slično kao što to s lukom čini Per Gint. Tešović daje usplahirenu, naoko pod kontrolom i pomalo enigmatsku sliku Kevina. Na početku predstave Kevin deluje kao neki agent osiguravajućeg društva da bi postepeno otkrio svoju pravu, umetničku prirodu – on je koreograf. S druge strane, Ćosić, koji dobro prikazuje nagle promene rasploženja kod Demijana, rehabilitovanog narkomana, kojem je „dobar deo dana dobro zbog metadona“, prelazi iz svoje ulične, grubijanske u umetničku fazu, zaintrigiran pričom o plesu. Ironija cele priče je u tome da je Kevinova uloga, u stvari, da otera Demijana iz očeve kuće pre nego što se maćeha i ožalošćeni vrate iz paba po irskom običaju, kući, na bdenje. Podelite se nekim bol,saslušajte ga a onda ga izbacite napolje. I sve to, promašenost, skučenost ,egzistencija onih koji su imali sve i onih koji nisu imali ništa i na kraju je sve to ispalo nedovršeno, nevešto namalano delo od života, sve to vas udari posred čela a za to su potrebni sofa, sto, par flaša i osvetljenje.

Vraćamo se na početak priče o glumi, na storiju u kojoj imamo samo dva glumca i nas, publiku, antički hor koji je zamukao. I ono što ostaje kao utisak nije, nažalost, samo afirmativna ili, orijentalno -ocidentalno rečeno, AFERIM-ATIVNA kritika već jedan tužan utisak o jednoj opštini, o jednoj zemlji, koja nam ponovo servira licemernu priču o „stvaranju prave umetnosti u siromaštvu i muci“, o tome da „najjači opstaju“, o „pravilima tržišta“ a znamo, svako od nas u publici zna, da ova scena zaslužuje mnogo, mnogo više.

Aleksandar Novaković

Advertisements

~ by scenacarina on February 18, 2013.

One Response to “Prva kritika Aleksandra Novakovića za Afirmator, praizvedbe komada Javno negodovanje, Dirdre Kinahan”

  1. Prva repriza je zakazana za sredu 20. 02. 2013 u 22h. Za rezervacije i informacije kontakt je 065/2874809 ili preko adrese burainadiranje@gmail.com
    Broj mesta je ograničen. Adresa scene CARINA je: Narodnih heroja br 30, II sprat. Autobus 65

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

 
%d bloggers like this: