FRAS U BIBLIOTECI

Edvard Bond, Postojanje, režija: Dušan Popović, Scena Carina

 Pogledajte pozorišnu scenu Beograda i videćete najave za nova čitanja Nušića, bulevarske žvakice koje ne govore o našim životima, ambiciozno reklamirane teatarske „revolucije“  koja podseća na ludilo jakobinske diktature tj. revolucionarni komadi završavaju na cenzorskoj giljotini koju su naoštrili promoteri „revolucije“  a sve protkano tračevima, konfliktima interesa, preambicioznim projektima i jadikovkama nad sudbinom pozorišta koje dobija sve manje para. I, kad se sve sabere i oduzme, dođe vam da sanjate o nekoj maloj, hladnjikavoj, naizgled neuglednoj sceni sa dva glumca, stolicom i čkiljavom lampom. Odlazak na takvo mesto, koje vas podseti na ono što pozorište treba da bude a nije ravan je epifaniji. I, to se upravo i dogodilo na maloj, nezavisnoj Sceni Carina koja predstavlja usamljenu pozorišnu oazu na Novom Beogradu. Napominjem da je ovaj samostalni projekat grupe umetnika sa Novog Beograda nastao pre par godina i da je, lociran u MZ Studentski grad (bivši Viktor Bubanj), i dalje, nažalost, nepoznanica za veliki broj ljubitelja pozorišta iako su u pitanju školovani, obrazovani umetnici koji imaju šta da kažu i poruče.

IKS-OKS SA SUDBINOM

Priča komada je, naizgled, jednostavna: lopov – X upada u stan intelektualca Toma , vezuje ga i stavlja mu povez na usta. Traži, naravno, novac, dragocenosti, sve što se može unovčiti. Ali, ovde Bond (koji se, inače, kao „zastareo“, kod nas retko igra iako nije „naš savremenik“ (rođen 1934. godine)  za razliku od Nušića (umro 1938.godine) ) okreće priču na tumbe jer, onaj koji saslušava i isleđuje postaje onaj koji se ispoveda. Lopov se transformiše u čoveka koji želi da od uhvaćenog uzme nešto njegovo, nešto lično, deo života žrtve provale jer on nema ni život ni ličnost i predstavlja samo veliku glad i očaj u ljudskom obliku. I tu dolazi do eksplozije gneva, prividne razložnosti i potpune nemoći koje nam, pažljivo iznijansirane, pokazuje Rade Ćosić u ulozi X-a. Njegova gluma je realistična, snažna,  ponekad se nalazi, po rediteljskoj zamisli, na granici između naturalizma uličnog propaliteta i kriminalca iz tarantinovskog miljea ( izdvaja se crnohumorna scena igranja iks-oksa sa žrtvom kojoj su vezana usta) ali ne prelazi u autoparodiju ili patetiku. Povremeno se čini da Ćosić neke reči prevali  preko jezika onako, reda radi, promrmlja ih kao da namerno želi da sakrije njihovo pravo značenje. Ali, i to poseduje svoje logično objašnjenje – većina nas, bili na ulici ili ne, govori čisto, pomalo izveštačeno kao glumci na sceni.

Reditelj je dobro uradio što je izbegao ovu teatarsku konvenciju jer, sabijeni na malom prostoru, četiri puta dva metra, sa publikom koja im, takoreći, diše za vratom, glumci moraju da igraju što realnije i što intimnije, da budu barut koji će eksplodirati sabijen u maloj komori punoj razbacanih knjiga i beznađa baš kao što nije napravio velike intervencije na Bondovom tekstu već ga je pratio i unosio korekcije samo tamo gde su, zbog acenografskih zahteva bile potrebne.  Vladimir Tešović u ulozi intelektualca Toma o kojem znamo samo da je usamljen, knjiški čovek, nalazi se u krajnje nezgodnoj poziciji jer, dobar deo predstave, vezanog tela i zagušen, ne može ništa drugo do da „trpi radnju“. No, tako deluje samo na prvi pogled jer ekspresija očiju, ritam disanja, sitni pokreti daju jasnu sliku o paklu kroz koji prolazi kao žrtva. Docnije, oslobođen veza, on vešto barata mimikom i pokretima (Tom je, što je posebna ironija , nem) i otkriva slojevitog čoveka koji u sebi poseduje humanost i blagost koji, kao i kod većine ljudi, na prvi pogled, posrnu u borbi za goli život ali zapravo nikad ne odlaze.

A zbog čega je značajno postavljati Bonda, danas i ovde? Reći ćete da je poenta komada očita: Tom je čovek razuma čije us mogućnosti sužene dok je X čovek strasti i, samim tim, autodestruktivan i da ceo komad jednostavno može da prikaže saudar ova dva sveta koji nikad ne mogu funkcionisati u slozi. Ono o čemu retko ko misli je svet koji se nalazi izvan Tomovog stana. Zbog čega, ako je suditi po X-ovom iskazu, deluje hladno, brutalno, bez jednog lepog detalja? Da li je takav za X-a ili za sve koji u njemu žive?  Kakva je to zemlja koja je dovela X-a do očajanja? Tom nema jezik. Da li su intelektualci, u najvećem broju slučajeva,  nesposobni da komuniciraju s „običnim“ ljudima? Da li je rođen bez njega ili mu je iščupan zato što je govorio ono što nije trebalo? Sva navedena pitanja su više nego dovoljan razlog da odete u ovo jedinstveno malo pozorište i pogledate Postojanje. .

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ

http://konkursiregiona-afirmator.net/fras-u-biblioteci/

Advertisements

~ by scenacarina on March 6, 2012.

One Response to “FRAS U BIBLIOTECI”

  1. […] Predstava Postojanje u okviru Bitef polifonije odigraće se na sceni CARINA 20.septembra u 20:00. […]

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

 
%d bloggers like this: