PAPIRNATI PINTER

Samostalni projekat grupe umetnika sa Novog Beograda nastao na sceni CARINA u MZ Studentski grad, bivši Viktor Bubanj

Ovim projektom predstavljamo četiri jednočinke Stanica Viktorija (Victoria Station 1982), Glasovi porodice (Family Voices 1981), Još jedno pred odlazak (One For the Road, 1984) i Gorštački jezik (Mountain Language, 1988) nobelovca Harolda Pintera po prevodima Borivoja Gerzića. 

Papirnati Pinter po svojoj formi odgovara kako lutkarskom pozorištu tako i teatru senki, ali nije jednostavno reći da je samo jedno ili drugo, zato što glumci u toku predstave imaju i klasične glumačke zadatke, i nisu nisu samo postavljeni iza platna iza koga animiraju papirnate lutke, iako su istovremeno i rasvetljivači i muzičari u određenim trenucima. U svakoj od ovih jednočinki primenjen drugačiji postupak pokreta, reči, svetla i zvuka koji glumci sami proizvode bez pomoćnog tehničkog osoblja. Tekstovi koje predstavljamo spadaju u red najangažovanijih Pinterovih komada iz osamdesetih godina. Ovaj projekat se opire glumcu koji je puki profesionalac, već stvara od njega celovitu pozorišnu ličnost spremnu na istraživački rad, a to se odnosi i na sve ostale uključene u projekat – kreatora lutki (mr Aleksandra Zdravković), reditelja (Marko Kostić), umetničkog direktora i producenta (mr Nataša Milović).

Papirnati Pinter razgrađuje i samu formu klasično shvaćene institucije pozorišta – dešava se u sali MZ Studentski grad, pored zgrade Carina, i zbog toga je i naziv ovog prostora od sada Scena Carina. Namera je da se savremena drama i pozorište promovišu u delu grada u kome ne postoji ni jedno pozorište sa večernjom scenom. Želimo pozorište po ugledu na sve velike gradove gde se na kulturnoj periferiji kakav je danas i dalje Novi Beograd, stvara za obične ljude najizazovnije pozorište, kako tematski tako i formalno. Filmski reditelj i esejista, Marko Kostić debituje u pozorištu ovim projektom, iako je dobitnik preko 12 međunarodnih nagrada za filmsko ostvarenje Princ od papira (koincidencija je u pitanju kada je reč o naslovu i ovog projekta).

Lutke su od papira, rad mr Aleksandre Zdravković, dizajnera scene i poznate vizuelne umetnice. Uz preciznost pokreta ovakvog vida animacije papirnatih „ljudića“ kako ih je umetnica Zdravković nazvala (svetlosnim lampama, zvukovima, pokretom i govorom) mladi profesionalni glumci Vladimir Tešović i Rade Ćosić uspevaju da ih ubedljivo ožive u datom scenskom kontekstu male i neuslovne sale. Ljudićima počinje da se veruje i publika se za njih vezuje iako mnoštvo likova predstavljaju glasom samo dvojica živih ljudi. Izgled lutaka je rađen po paternu ljudi iz časopisa, ali upravo zbog toga i odgovara apsurdu graničnih moralnih situacija u kojima se civilizovani i prosvećeni građani često nalaze u okviru poretka koji je PInter žestoko kritikovao. Glumci podnose najveći teret ove predstave jer uspevaju da se izbore sa Pinterovim delima možda i značenjski najtežim za izvođenje. Odabrani komadi ne govore samo o Pinteru kao piscu, nobelovim laureatu za dramsku književnost, već o angažovanom građaninu sveta, umetniku koji je najviše protestnih pisama napisao u svom životu, a koja su takođe od papira, pa je veza i na taj način blago sugerisana nazivom ovog projekta).

U prvom komadu Stanica Viktorija jedan taksista (Vladimir Tešović) opire se imperijalnom simbolu – kraljici Viktoriji, jer se neplanirano zaljubljuje u napoznatu mušteriju koja spava na zadnjem sedištu. On otkriva u samo jednoj noći suštinu sreće, ljubavi – iskrenog odnosa čoveka sa drugim čovekom, moć kreativnog potencijala u čoveku i to pokušava da objasni njegovom pretpostavljenom kolegi sa centrale (Rade Ćosić) koji, iako birokratski nastrojen i spreman da preti, počinje polako da uviđa da njegov život u maloj hladnoj kancelariji i nema mnogo smisla. Ljudi u stalnom kretanju treba da stanu za momenat u samo jednoj noći. Koji je momenat kada sve stane, kada pravila više ne važe, otvara kao pitanje ovaj komad.

U drugom komadu Glasovi porodice,  jedan mlad čovek na svom putu sazrevanja kroz pisma koja piše porodici zapravo objašnjava današnji civilizacijski ritual prelaska u zrelost – iskorenjivanje iz sveta nevinosti i prvobitne ljubavi koju nosi iz porodice. Pinter nam pokazuje da od nekog ko naivno želi da nađe svoje mesto u društvu, svoj dom u svetu, i ko sa puno nade dolazi u veliki grad u svet neznanaca, umesto da pronađe svoju novu kuću završava kao muška prostitutka u javnoj kući u kojoj je u početku bio samo privremeni stanar. Da li je veliki svet ne-mesto, i da li je potrebno da čovek iskoreni sebe iz svega dobrog i lepog, da bi u nemestu bio prihvaćen i dobrodošao?

U trećem komadu Još jedno pred odlazak  reč je o stradanju jedne porodice u totalitarističkom sistemu, neodređene države, ali države koja može biti bilo koja civilizovana zemlja danas, pogotovo demokratska. Čitanje teksta u ovoj postavci deluje neobično i žanrovski neodređeno, čak ironijski postavljeno u mnogim elementima, a ponajviše u izgledu samih lutaka. Dete, mali Niki je u predstavi prikazan kao vanzemaljac zato što su u ovakvim situacijama i deca tretirana subhumano u našoj istoriji. Simbolizam nepostojećih ili apsurdno postavljenih junaka iz realnosti u kontekstu već arhetipske situacije saslušanja likova predodređenih na stradanje (muž i žena su intelektualci/disidenti, a njihovo dete je optuženo za „napad“ na vojsku, tj. Državu – Pljuvao si na moje vojnike, na svete vojnike otadzbine!, kaže islednik Nikolas). Oni u potpunosti odgovaraju Pinterovoj želji da oslika apsurd civilizacije ukorenjene u nasilju i pokornosti, te mesto radnje više nije pitanje određene geografije i državnog uređenja, već model kulture nasilja u globalnom ustrojstvu.

Najmučnija predstava u ovom nizu od četiri komada je svakako Gorštački jezik. Rađena je prvobitno po istinitim događajima koje su Kurdi u Turskoj podnosili i nažalost i danas podnose. Ova drama je potvrdila svoju tužnu istinitost pri izvođenju u Londonu ovog komada, kada su glumci od strane policije bili tretirani na isti način kao i u Turskoj. Zabranjivanjem svakog drugog jezika sem onog kojim se govori u Prestonici, teško stanje određene isključene grupe ljudi, pratimo kroz komad. Pinter nije pisac lokalnih priča, pa tako i u ovoj drami Harold Pinter bespoštedno kritikuje svet tvrdokornih tradicija baziranih na principima zabrana i poslušničkim odnosom prema sistemu. Po cenu stradanja čovečnosti. Ako je u jednom pred odlazak opisan klasičan totalitarizam, u Gorštačkom jeziku vidimo situaciju grešaka koji taj isti poredak čini običnim, malim ljudima, ženama pre svega. Na kraju i kada se pravila promene, i vrati pravo na narodski jezik, ljudi tada gube moć da bilo šta više kažu.

Ideja je da je potrebno ponovo otkriti ljubav (koju na početku utopijski prikazuje komad Stanica Viktorija) kao put isceljenja okrenut ka drugome umesto priklanjanju raznim vidovima birokratskih pravila, normi koje propisuje sistem. Ideja koju Pinter i mnogi dramski posleratni pisci zagovaraju u svojim dramama je da ljubav ne može da opstane ukoliko svet uporno odbacuje pravdu. Zato su komadi poređani na ovaj način jer ista razvojna linija spaja slike koje Pinter smatra bitnim da se na nekoj sceni prikažu. Po Pinteru, upravo u današnjem sistemu vrednosti koncepcija „voljenja“ devalvirana je od strane onih koji kreiraju sudbine većine ljudi (oni koji sebe poistovećuju sa državom, ideologijom, autoritetom, bez prvobitnog sećanja o dobroti prema svim živim bićima, tj. prema svakom čoveku). Moralni autoritet savremenog sveta kao što drame pokazuju nije više majka, već vojska, a ako se podsetimo Pinterovih poslenjih govora uključujući i Nobelovo predavanje ovaj pisac je bezpoštedno kritikovao poredak kome su bombe moralni autoritet i legitimizovano nasilje nad narodima sveta.

Obrazloženje sastavila,

umetnički direktor, producent i pokretač scene CARINA mr Nataša Milović, teatrolog

Advertisements

~ by scenacarina on October 1, 2011.

2 Responses to “PAPIRNATI PINTER”

  1. […] utorak, 24. januara od 20.00, publika će videti izvođenje “Papirnatog Pintera“, četiri jednočinke nobelovca Harolda Pintera po prevodima Borivoja […]

  2. […] utorak, 24. januara od 20.00, publika će videti izvođenje “Papirnatog Pintera“, četiri jednočinke nobelovca Harolda Pintera po prevodima Borivoja […]

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

 
%d bloggers like this: